Фина моторика је скуп покрета костију, зглобова и мишића шаке и прстију који су координисани и циљ им је извођење малих, прецизних(финих) покрета. Фина моторика и координација око-рука су међусобно повезане и зависе једна од друге. Кад год стимулишемо фину моторику, стимулишемо и развој координације око-рука, и обратно. Од најранијег узраста фина моторика је потребна за извођење различитих активности. Када беби притиснемо нашим прстом длан, она ће рефлексно скупити шаку и стиснути наш прст. Како дете расте, рефлекс нестаје и дете почиње вољно да отвара и затвара шаку.
Рано детињство је период интензивног и свеобухватног раста,развоја и учења. Постизање одређених развојних фаза у моторном развоју за новорођенче је од велике важности за целокупан развој. Сам моторни развој је база и основа за даљи развитак способности.
Свако од нас у периоду раног развоја учи моторичким истраживањем и на тај начин упознаје свет око себе, тако постоји веза између развоја моторике и развоја когниције, па самим тим и развоја моторике и развоја говора. За ове тврдње постоје и неуролошки докази који говоре да су поља која су задужена за говор у мозгу активна и током извођења одређених моторичких задатака, као и да су поља у мозгу која су задужена за моторику и моторно планирање активна током задатака где је активан и говор. Због те повезаности можемо закључити да дете које је активније и има више контакта са окружењем лакше ће схватити шта је тешко, лако, велико, мало, мекано, тврдо, топло, хладно… Уколико је интеракција детета са светом који га окружује већа, биће веће и његово искуство а самим тим ће и фонд речи бити богатији свакога дана. Поред развоја говора, развој фине моторике утиче и на развој других вештина, као што су социјалне, школске, емоционалне.
Истраживања су показала да деца која имају проблем са равојем говора и језика на батерији тестова за процену покрета показала лошије резултате и да 51% њих је на граници или да има и неки моторички проблем. Уколико дете не развија фину моторику-своје прстиће-неће доћи до стварања синапси-што може довести до различитих поремећаја учења, читања, писања и других језичких проблема, што може проузроковати бројне проблеме када дете крене у школу а и пре тога. Истраживачи су дошли до закључка да је деци потребно укључити поред говорно-језичких третмана и елементе развоја моторичких вештина.
САВЕТ ЛОГОПЕДА:
Након свега наведеног може се закључити да уколико дете нема довољно развијену моторику да постоји могућност да ће имати и веће потешкоће када је у питању развој говора и језика. Према томе, поред вежби и игара које утичу на развој говора требало би и у третман, али и свакодневни живот детета укључити што више активности које развијају моторику и то не само фину моторику већ и грубу моторику и моторичко планирање. Деца најбоље уче кроз игру, зато се кроз следеће активности играјте са вашим малишаном и тако учите.
Активности за стимулацију фине моторике:
*низање перли
*сецкање маказама
*лепљење колаж папира
*играње са ситним предметима
*убацивање новчића у касицу
*провлачење перли
*пребацивање зрневља из једне у другу посуду
*пребацивање предмета хватаљком
*закопчавање дугмића
*везивање пертли
*играње са пластелином
Активности за стимулацију грубе моторике:
*провлачење кроз различите препреке
*спуштање низ тобоган
*скакање
*трчање
*превазилажење препрека
*заједничка вожња аутомобилчића
Тијана Шобот
Мастер логопед